Живот и дело - Милорад М. Петровић (1875 - 1921)

Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богодани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.
"Играле се делије" су прича (песма) за себе - Отргнути од заборава Милорада Петровића

Зачетник маркетинга ( у виду слогана стихом )

Milorad Petrovic
Милорад Петровић - писац, преводилац, учитељ
Милорад Петровић Сељанчица се може сматрати оцем наших маркетиншких стручњака, слоганом: Очи квари Геца Кон, а поправља Шајнесон!

Као многи песници, и Милорад Петровић Сељанчица је био у сталним новчаним неприликама.
Једном, кад је натмурен ишао улицом, јер је београдски издавач Геца Кон одбио да му исплати аконтацију, срете га такође познати оптичар Шајнесон. – Што сте тужни , гос’н Милораде? - Не могу да се веселим, гос’н Шајнесоне, кад немам пара. – Ех, вама као песнику бар лако. Напишите ми у стиху рекламу за новине. Притиснут невољом Милорад уђе у радњу и зачас написа:
Очи квари Геца Кон, а поправља Шајнесон! 
За сваку реч добио је по дукат.
Трајнија од дуката, остаје наравно поезија Милорада Петровића Сељанчице.
Песме које је испевао у једном даху пуне ритма и мелодије, певају се и данас.

Моја лепа Србија - Милорад Петровић Сељанчица


Milorad Petrovic
Из емисије Моја лепа Србија (видео клип): "У вароши подно Космаја водиле се силне битке, и многи су великани оставили трага. Највећи јунаци делије остали су запамћени, опевани у причама и песмама. А многи што су их овековечили неправедно су отишли у заборав ...
Играле се делије насред земље Србије ..."
 Део емисије Моја лепа Србија - Младеновац: О Милораду Петровићу Сељанчици и бисти у централном градском парку у Младеновцу и песми Играле се делије насред земље Србије, ...

Конкурс за поезију: "Мој дом је тамо где сам ја"

Удружење грађана „Играле се делије“ из Младеновца расписује I наградни конкурс за поезију: „Мој дом је тамо где сам ја“
Конкурс је тематски. Од учесника се очекује да одговоре на тему куће/дома/огњишта/завичаја или било ког другог места које се у добу бездомништва, принудних номада и модерних Одисеја, доживљава као рођењем поклоњено или накнадно стечено упориште, као и на питање постоји ли, упркос свему, митско место којем припадамо или нам је чак и палуба уточиште?
Конкурс обухвата две категорије: категорију ученика основних и средњих школа и категорију одраслих.
удружење "ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ"
„Мој дом је тамо где сам ја“
Учесници шаљу највише пет песама, потписаних именом и презименом, откуцаних у искључиво microsoft word (.doc i .docx)  електронским путем на мејл адресу: igralesedelijekonkurs@gmail.com
У прилогу, поред песама послати и обавезне контакт податке, адресу, контакт телефон, маил адресу и краћу биографију. Ученици поред контакт података и биографије шаљу тачан назив школе и разред који похађају. Песме не смеју бити објављиване у штампаној или електронској форми. Удружење грађана „Играле се делије“ не сноси одговорност за евентуално кршење закона о ауторским правима и његову злоупотребу. Ауторски прилози се не хонораришу. Од пристиглих радова жири ће изабрати по три најбоље песме у категоријама  I-IV разред, V-VIII разред, као и по три најбоље песме из категорије средњошколаца и одраслих. Победнички и одабрани радови биће штампани у зборнику. Награђени аутори (плакета + књига) као и одређени број аутора заступљених у зборнику биће позвани да учествују на завршној манифестацији “Играле се делије” која ће се одржати 29. и 30. јула. у Великој Иванчи (општина Младеновац).

Конкурс је отворен од 15. 2. 2017 до 30. 5. 2017.

Удружење грађана „Играле се делије“

Неке од песама Милорада Петровић које су обрадили композитори

Милорад Петровић Сељанчица и Јован Јовановић Змај
Када је реч о најпеванијим српским песницима ту су се, убедљиво издвојили Милорад Петровић Сељанчица и Јован Јовановић Змај, први са 11, а други са 10 песама.
Сетимо се само песама: "Јесен стиже, дуњо моја", ("Не варај јарана"), "Мој, дилбере, рођо моја", "Не лудуј, Лело" и друге. Учитељ и песник Милорад Петровић Сељанчица написао је много познатих песама које су доживеле трајно музичко уобличавање .
"Играле се делије"
Ове стихове компоновао је Божидар Јоксимовић и 1919. унео је у своју свиту "Песме из младости".
"Милорад М. Петровића песме ушле су у народ и певају се још а да се скоро сасвим заборавило ко је њихов аутор. Готово да нема значајног српског композитора који није музички обрадио (најчешће за хор) неку његову песму. Сељанчица је почетком двадесетог века био песник којег су, управо због апсолутне доминације звучног над семантичким, пригрлили српски (и други) композитори: Исидор Бајић, Станислав Бинички, Јосип Берса, Јаков Готовац, Антун Доронић, Бладимир Ђорђевић, Даворин Јанко, Божидар Јоксимовић, Драгутин Јелачић, Петар Коњовић, Петар Крстић, Јосиф Маринковић, Коста Манојловић, Милоје Милојевић, Стеван Мокрањац, Иван Матетић - Роњгов, Јован Србуљ, Роберт Толингер, Стеван Христић..."
Играле се делије (музика: Исидор Бајић, Божидар Јоксимовић)
Извођачи: Предраг Гојковић Цуне, Предраг Живковић Тозовац, Секстет "Скадарлија", дует Бајић, Слободан Мулина, Б. Лазаревић, ..
Мој дилбере, рођо моја (музика: Станислав Бинички)
Извођачи: Радмила Димић, Мара Бубало, Зорка Буташ, Веселинка Ивановић, Анђелка Говедаревић, Бранкица Васић Гут, Нада Обрић, Сања Кесеровић, Нада Воденичар, ..
Чујеш душо (музика: Божидар Јоксимовић)
Не лудуј, Лело
Извођачи: Живан Милић & Секстет "Скадарлија", Аца Трандафиловић, Звонко Богдан, ..
Не варај јарана (музика: Божидар Јоксимовић)
Јесен стиже дуњо моја
Извођачи: Раша Павловић, Милан Прунић, ..
По градини месечина (музика: Исидор Бајић)
Извођачи: Даница Јовановић, Александар Дејановић, Звонко Богдан, Свилен конац, ..
Дођи, дођи ...
Зарудела шљива ранка
Извођаци: Радмила Димић, Анђелија Милић, Гордана Стојићевић, Душица Стефановић, Вера Ивковић ..
Мој јаблане (музика: Исидор Бајић)
Целог дана под јабланом
Извођачи: Соња Перишић, Живојин Томић, Душица Билкић, ..
Све док је твога благог ока (музика: Исидор Бајић)
 Извођачи: Даница Обренић, Ружица Протић, Мерима Његомир, Предраг Гојковић, Јоца Максимовић, Сања Кесеровић, Ђурић & Руњајић, Стеван Бачић, ..
Магла пала бисер роса покапала јоргован (музика: Исидор Бајић)
Извођачи: Гордана Лазаревић, ..
Чујеш душо (музика: Ст. Бинички)
Извођачи: Мушки хор, ..

Енциклопедија Српског народног позоришта о Милораду Петровићу

Енциклопедија Српског народног позоришта
ПЕТРОВИЋ Милорад „Сељанчица“
ПЕТРОВИЋ Милорад „Сељанчица“ – писац и преводилац (Велика Иванча, Космај, 26. VII 1875 – Београд, 17. IV 1921).
Основну школу је завршио у родном селу, гимназију у Бгду, где је служио по кућама да би се издржавао. После завршене учитељске школе у Алексинцу (1899), од 1900. до 1910. је учитељевао у шумадијским селима: Велики Крчмар, Стојник, Црквине, Раниловић, Младеновац-село и Жарково код Бгда. Од 1910. до 1921. био је учитељ и управитељ основне школе на Чукарици са прекидима у ратним г.: 1912-1913. је учествовао у балканском рату и од 1914. у Првом светском рату; после битке на Сувобору у алексиначкој болници је 1915. прележао тифус и још ровитога здравља вратио се у Бгд, где је ускоро оболео од туберкулозе, од које је и умро. Сарађивао је у великом броју листова и часописа, кратко време био и власник и уредник сопственог листа „Српско ђаче“, а поезијом и краћом прозом заступљен је у многим зборницима, антологијама, календарима и алманасима. Надимак је добио по збирци песама Сељанчице; и иначе се у свим формама највише бавио сеоским темама, нарочито сеоском децом. За НП у Бгду написао је позоришне комаде: Младост, у три чина с певањем (са музиком Б. Јоксимовића), по Ђури Јакшићу драматизовао је Комадић швајцарског сира – обе изведене 1904. У београдском НП 1907. изведена му је Чучук Стана; либрето за једночину оперу Сиротан остао је у рукопису. У НСаду је изведен његов комад из народног живота с певањем Чучук Стана: у СНП 1910. и у НП 1927. са музиком Исидора Бајића и, са музиком Стевана Христића, у НПДб 1940. и у НПДбС 1941.

Извор : www.snp.org.rs - Српско народно позориште
Српско народно позориштe континуирано постоји и ради од 1861, 16. по старом, односно 28. јула по новом календару, у Новом Саду, у тадашњој Царевини Аустрији (од 1867. Аустроугарска монархија), на седници Српске читаонице, којом је председавао Светозар Милетић, основан театар који је имао постати национална установа чији је задатак да драмском књижевношћу и глумачком уметношћу чува и преноси српску реч и историју, буди националну свест и подиже културни ниво Срба.


Поетска традиција XIX века

КЊИЖЕВНИ ОКВИР МЕЂУРАТНЕ СРПСКЕ ХОРСКЕ МУЗИКЕ КОМПОНОВАНЕ НА
Милорад Петровић - Сељанчица
СТИХОВЕ УМЕТНИЧКЕ ПОЕЗИЈЕ
У јеку модерне у српској књижевности стварали су и песници чија дела нису доприносила развоју нове књижевности, већ су била дубоко утемељена у поетској традицији XIX века. Управо један песник из ове групе, Милорад Петровић Сељанчица (1875-1921), по заступљености својих дела међу ауторима хорских композиција знатно предњачи испред свих осталих књижевника.
Његова целокупна литература заснована је на фолклористичком изразу и стварању у народном духу, тако да свака од песама као да представља директну транспозицију народног говора. Због тога је овај сеоски учитељ своју прву збирку песама назвао Сељанчица, по којој је добио и надимак који га је пратио током читавог стваралачког пута. Често је поређен са Јанком Веселиновићем у поезији, а „тамо где је дух фолклоризирајућег романтизма још био присутан“ (Константиновић, 1983: 435) био је одушевљено прихватан. Рекло би се да је такву врсту одушевљења изазивао и међу композиторима хорова, иако су га београдски књижевни кругови сурово одбацили позивајући се на његово сељачко порекло, као и на теме песама које су све до једне опевале сеоске призоре и догађаје у духу сродном наивном сликарству. Композиторе је привлачила управо та једноставност Петровићевог песничког језика, те је он постао најмлађи песник чија су дела доминирала у опусима стваралаца хорских композиција у првој половини XX века. Саставни део Петровићевог поетског стила је и укрштање стихова различите дужине и различитог метричког поретка и честа употреба припева чиме је симулирао народно коло. Као да је „у предзорје неиграчкога грађанског рационализма, покушавао да спасе игру, тражећи, сасвим романтичарски, упоришта у фолклору“ (Константиновић, 1983: 436). Та наклоњеност игри могла је да буде још један елеменат који је у великој мери био привлачан српским композиторима. Музикалност ових стихова огледа се и у тврдњи Радомира Константиновића да Сељанчица „заснивајући на припеву основу своје версификације... тако да се преплиће са њиме, и једногласност претвара у двогласност, па чак као да провоцира, понегде и хорску вишегласност“ (Константиновић, 1983: 442).
У ред песника који су стварали у првој половини прошлог века, а који су се попут Петровића Сељанчице, доследно одупирали новинама на књижевном пољу, поред већ поменутих „крфских стваралаца“, Милослава Јелића и Драгољуба Филиповић, спада и Владимир Станимировић (1881-1956).

Текст: Синтезе
Научно-стручни часопис за педагошке науке, књижевност и културу

Играле се делије - Милорад Петровић Сељанчица

Песму "Играле се делије" написао је Милорад Петровић  - Сељанчица

Igrale se delije - Milorad Petrovic Seljancica
Играле се делије 
Играле се делије,
Насред земље Србије,
Ситно коло до кола,
Вило се до Стамбола.
Свира фрула из дола,
Фрула мога сокола,
Ситно коло до кола,
Вило се до Стамбола.
Чуло се до Стамбола,
Царског града охола,
Игра коло до кола,
Не хаје за Стамбола.

Најдинамичнија, песма одушевљења, националне чежње и веселог духа и даха, свакако је "Играле се делије". Ове стихове компоновао је Божидар Јоксимовић и 1919. унео је у своју свиту "Песме из младости".
Песма "Играле се делије" треба да се чује и стигне до Стамбола. То је мотив стихова и жеља певача и играча. Песма као да само понавља жеље српских ратника који су у Балканском рату кретали на Једрене, заузимали га и враћали се кући. Стари ратници причали су да им је много жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, стигну у Истамбул и да га запале! Хтели су да се освете за петстогодишње робовање под Турцима. Али врховна команда и велике силе... Уместо тога, догодило се нешто друго: гробови српских војника у Једренима.
Из Истамбула (Цариграда) где је била престоница Византијског и Отоманског царства, стизали су фермани за Србију, хатишерифи, повеље... Још од Константиновог доба у овај град су погледали наши цареви, кнезови и деспоти: шта ће се тамо одлучити за српски народ — добро или лоше. Ушао је Цариград и у нашу народну песму: "У Стамболу, на Босфору", "Ој, Ужице, мали Цариграде..."
Песма "Играле се делије" никада није престала да живи. У наше време, које нас води у нови век, одјекују солисти, хорови у дворанама, а народ на митинзима гласовито пева оду мелодију из давних времена... Као да српска младост подсећа на старе стазе и путеве слободе који им је некада ферман из Истамбула забрањивао. Певачи и хорови, изводећи ову песму, идентификују неке људе, догађаје и време са оним некадашњим истамбулским, зулумћарским, поробљивачким. У исто време, српски фрулаш и његово коло, хвале се и журе у бескрај слободе и радости. У песму и игру.

"Играле се делије" - Та песма је прича за себе. Готово да се не мозе међу српским песницима наћи онај који је у оволикој мери, и овако успешно, "призивао" себи композиторе. Конкуренти Милораду Петровић Сељанчици би могли бити, у том погледу, Б. Радичевић, Змај и В. Попа. Сви они су кудикамо значајнији од њега; ниједан, међутим, није певљивији. Певљивост се не може узети за ману када је о лирици реч. Поготово када је песник хтео, и успео, да је оствари. Сељанчица се лако пева. У прегледу "Српска кјижевност 1904. године" — пише како песник из Велике Иванче, Младеновац — "пева свеже, мелодичне песме, веома успеле одјеке лирских народних песама". Он није класик српског песништва, али јесте несумњива књижевна чињеница. Нико ко се у песништво иоле разуме не може га побркати с другим песником. Знају га и они који за њега нису чули. Ако им није у духу, несумњиво им јесте у уху. Јесте, и остаје, трубадур у опанцима.

Милорад М. Петровић учествовао је у оба балканска рата, борио се у Кумановској бици, под Једреном и у Првом светском рату. После рата, болестан од туберкулозе, живео је тешко. Лист Народна просвета тако 3. априла 1921. објављује белешку: „Заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге и удобности траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богодани песник Сељанчица, један од најзнаменитијих песника у Српству.“
Сељанчица је у своје време био популаран песник, а ови његови стихови, као и песме „Не лудуј, Лело, чуће те село“ и „Играле се делије насред земље Србије“ и данас.

Све док је твог благог ока - Милорад Петровић Сељанчица

Песник Милорад Петровић Сељанчица - Све док је твога благог ока
* Певају: Живка Ђурић и Гордана Руњајић


Све док је твог благог ока 
и усана твојих сласт, 
небо је моје плаво,
 а живот вечно млад. 

Сваки куцај срца твога
 ја разумем знај
.
Чиста је оно суза 
што у оку твоме сја. 

За твог лика рајски плам 
живот ћу радо теби да дам. 

 Све док је твог благог ока, староградска музика - 
Стихови Милорада М. Петровића Сељанчице
У градском парку у Младеновцу налази се биста Милорада М. Петровића, постављена 12. јула 2013. године. Његове најпознатије песме су: “Јесен стиже, дуњо моја”, “Не лудуј, Лело, чуће те село”, “Чини не чини”, “Све док је твога благог ока”, “Играле се делије”

Мој дилбере, рођо моја - Милорад Петровић Сељанчица

Мој дилбере, рођо моја

Мој дилбере,
душо моја, што ми ти је?
Да ти на ме жао није
те си тужан у вечере,
мој дилбере.

Рођо моја,
кад би знала шта ме боле,
још како те дилбер воле,
не би тако мајка твоја,
рођо моја!

Мој дилбере,
хитај дома, купи свате,
запроси ме од мог тате.
Бићу твоја, имај вере,
мој дилбере.


Народна староградска песма; стихови: Милорад Петровић Сељанчица

По градини месечина - Милорад Петровић Сељанчица

Стихови Милорада Петровић Сељанчице


По градини месечина
Ај, по градини месечина сија мека,
ај, ту ме драга у присенку вазда чека.
Еј, на босиљак миришу јој груди,
са срца јој уздисај се буди.

Ај, жељна ме је, жељна ме је више дана,
ај, да јој скинем медни пољуб са усана.
Еј, а ја болан лежим у вајату,
па не могу да се јавим злату.

Ај, доћићу јој, ма колико болан био,
ај, не би ли се ноћас млађан излечио.
Еј, лечићу се са њених усана,
оздравићу до белога дана.

Пева:  Звонко Богдан


Милорад Петровић Сељанчица рођен је на селу и сем последњих десет година цео живот је провео на селу.
Одрастао слободно, у природи, у животу, где се разлеже глас космајског славуја, меки глас фруле и двојнице пастиреве, где се разлеже умиљата песма веселе сељанчице, он се на самом врелу у тој мери напојио и одушевио за природу, за околину, да и његове песме теку исто тако природно и весело, као што је све око њега, оне теку тако лако и глатко, да их морамо назвати најлепшим бисером народне поезије, коју није спевао какав стари гуслар, већ савремени славуј испод Космаја. Идеална, поетска, осећајна страна његових песама одушевљава, буди пријатне емоције, које нас уздижу над сувопарном стварношћу свакодневних задевица.

Милорад Петровић родио се 28. јула 1875. у Великој Иванчи под Космајем.
 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )