Милорад М. Петровић Сељанчица (1875-1921) - Живот (ни)је бајка
Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богомдани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.

ИМЕ МИ ЈЕ МИЛОРАД

Милорад Петровић Сељанчица
ИМЕ МИ ЈЕ МИЛОРАД

Име ми је Милорад,
ходам по местима
која више не препознајем,
нема више старог јаблана
на чијој се крошњи
мешала песма славуја
са вилинским шапатом
док је лаки ветар
миловао препланула
чела сељака
са којих се сливао зној
након рвања са браздом

Тамо је сада нека пуста кућа
и бунар сав у коров зарасто
слика што ме тугом обавије
али ме сета не држи дуго
јер идем за гласом
за звуцима фруле и виолине
који допиру до висине
увек ме натерају
да са своје звезде сиђем
и ослушнем песме
од којих деца завичаја
граде незаборав
за моје риме
за моје име.

Песма посвећена Милораду Петровић Сељанчици
Аутор: Зоран Антонијевић
 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )