Милорад М. Петровић Сељанчица (1875-1921) - Живот (ни)је бајка
Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богомдани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.

"Шапнуо ми Сељанчица" - Младеновачки писац о Сељанчици

Шапнуо ми Сељанчица

Моји друзи славуји и вране
Доносе ми вести са цветне пољане
Где се сва створења потајно сјате
Па гледају како Лела плете задушне венце од месечине те онда одјезди на лисици да венчиће на капије окачи по селу опустелом

О светом Илији, Лела ми пред споменик дође и по ко зна који пут ми каже да се туга из села преселила у град и да је свака кишна кап уствари суза за делијама које су своју игру наставиле када су свет живих напустиле.

Написао: Зоран Антонијевић
 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )|ОШ Коста Ђукић Младеновац, Термоенергетика