Милорад М. Петровић Сељанчица (1875-1921) - Живот (ни)је бајка
Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богомдани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.

Приче о песмама: Музика и поезија

Приче о песмама
Приче о песмама: Музика и поезија
Песме српских песника које се певају за које је компонована музика.
Наслов књиге: Приче о песмама
(Музика и поезија)
Издавач: Музичка шареница, 09.01.2015

Из књиге о Милораду Петровић Сељанчици

Милорад Петровић Сељанчица
(Велика Иванча, 1875. - Београд, 1921.)
Рођен је 1875. године у Великој Иванчи код Младеновца, где је завршио основну школу. Гимназију је завршио у Београду, а затим Учитељску школу у Алексинцу. У младости је стално носио шумадијску народну ношњу, а испод кошуље амајлију – платнени замотуљак са груменом земље из његове родне Велике Иванче. Радио је у већем броју сеоских основних школа. Учествовао је у Балканским ратовима, у бици на Куманову и опсади Једрена. Сећао се како су ратници после освајања Једрена причали како им је жао што опсаду Једрена нису искористили да продуже даље, све до Цариграда.
Приче о песмама: Музика и поезија
Учествовао је у Колубарској бици, после које је оболео од тифуса. Бугарске окупационе власти су га 1915. протерале преко Мораве као празноскитајушчег. Живео је одвојен од жене и деце у Крушевцу и Београду. Оболео је од туберкулозе. Заборављен од свих, умро је у беди и немаштини, као прави просјак. Према речима његове супруге Руже, 3. марта 1921. је рекао да ће умрети 17. априла, што се и догодило. Сахрањен је у Београду на Топчидерском гробљу о државном трошку, без споменика на његовом гробу.
У градском парку у Младеновцу налази се његова спомен биста која је постављена 12. јула 2013. године.
Најпознатије песме: Јесен стиже, дуњо моја;  Не лудуј, Лело, чуће те село; Чини се, чини и Играле се делије, на сред земље Србије, за коју је музику компоновао Божидар Јоксимовић, 1919. године; Све док је твога благог ока, ( позната инерпретација дуета Ђурић и Руњајић и Мериме Његомир у скоријем времену.)

Милорад М. Петровић  са пријатељима
Играле се делије

Играле се делије,
Насред земље Србије,
Ситно коло до кола,
Чуло се до Стамбола.
Свира фрула из дола,
Фрула мога сокола,
Ситно коло до кола,
Чуло се до Стамбола.
Чуло се до Стамбола,
Царског града охола.
Игра коло до кола,
Нехаје за Стамбола.

Извођачи: Предраг Цуне Гојковић, Предраг Живковић Тозовац, Раша Павловић, Браћа Бајић

Јесен стиће,дуњо моја
(Не варај јарана)

Јесен стиже, дуњо моја,
јесен рана.
Од јесени до јесени,
све се село већ ижени.
Душо моја, бежи мени!
Не варај јарана!
Сваке ноћи, дуњо моја,
сваког дана,
бројим сате, мислим на те,
душо моја, умрех за те!
Буди моја, благо мени!
Не варај јарана!
Младост прође, дуњо моја,
младост рана.
Ја те, душо, жељан оста',
чекања је било доста.
Бежи мени о јесени!
Не варај јарана!

Извођачи: Милан Прунић, Раша Павловић

Мој дилбере,родјо моја

Мој дилбере!
рођо моја, што ми ти је?
Да ти на ме жао није
те си тужан у вечере,
мој дилбере!
Рођо моја!
Кад би знала шта ме боле,
јос како те дилбер воле,
не би тако мајка твоја...
Рођо моја!
Мој дилбере...
хитај дома, купи свате,
запроси ме од мог тате.
Бићу твоја, имај вере!
Мој дилбере.

Извођачи: Нада Воденичар, Радмила Димић, Нада Обрић, Андјелка Говедаревић

Магла пала бисер роса покапала јоргован

Магла пала, бисер роса покапала јоргован
Еј, еј!
Магла пала, магла пала, еј!
Бисер роса покапала јоргован, јоргован,
Ту сам сву ноћ проплакала узаман, узаман,
Ту сам сву ноћ проплакала узаман, узаман.
Драги рече, драги рече еј.
Доћи ћу ти прво вече у акшам, у акшам,
А што рече па порече да чекам, да чекам,
А што рече па порече да чекам, да чекам?

Извођачи: Гордана Лазаревић, Даница Обренић, Вера Ивковић

Зарудела шљива ранка

Зарудела шљива ранка,
процветала караманка,
савиле се вите гране,
на све стране,
мој јаране!
Развила се зелен када,
замириса бела рада,
из твојега перивоја,
душо моја,
драга моја!
Дође време, знаш ли место
где смо лане тако често,
у самоћи до по ноћи,
сваке ноћи,
дођи, дођи!

Извођачи:  Вера Ивковић

Све док је твог благог ока

Све док је твог благог ока
и усана твојих сласт,
небо је моје плаво,
а живот вечно млад.
Сваки куцај срца твога
ја разумем знај.
Чистаје оно суза
што у оку твоме сја.
За твог лика рајски плам
живот ћу радо теби да дам.

Извођачи:  Дует Дјурић / Руњајић, Даница Обренић, Мерима Његомир, Предраг Цуне Гојковић

Не лудуј, Лело

Не лудуј,  Лело, чуће те село.
Чини не чини по месечини,
по тихој ноћи и 'ладовини.
Твоје ме око, Лело, занело,
та твоја уста, пламена, пуста,
твоје ме око, Лело, занело.
Твоја ме љубав, Лело, занела,
те твоје косе памет ми носе,
не лудуј,  Лело, сунце те клело!
Твоја ме песма, Лело, занела,
та твоја мати стално нас прати.
Не лудуј, Лело, чуће те село!
Изађи, лело, у наше село,
прошетај, Лело, кроз наше село,
нек види нана да имаш драгана.

 Извођачи: Трандафиловић, Чеда Марковић, Рача Павловић, Звонко Богдан


Мој јаблане
(Целог дана под јабланом)

Мој јаблане, шири гране
прави већи хлад
нека ми се нахладује
мој дидија млад.
Сваке ноћи, до по ноћи
цура тугује.
Сваког дана под јабланом
момче хладује.
Ал' нека га, нека хладује
још за који дан
а у јесен, нека дође
мени на диван.

Извођачи: Душица Билкић, Соња Перишић

По градини месечина сија мека

Ај, по градини месечина сија мека,
ај, ту ме драга у присенку вазда чека.
Еј, на босиљак миришу јој груди,
са срца јој уздисај се буди.
Ај, жељна ме је, жељна ме је више дана,
ај, да јој скинем медни пољуб са усана.
Еј, а ја болан лежим у вајату,
па не могу да се јавим злату.
Ај, доћицу јој, ма колико болан био,
ај, не би ли се ноћас млађан излечио.
Еј, лећићу се са њених усана,
оздравићу до белога дана.

Извођачи: Александар Дејановић, Звонко Богдан
 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )|ОШ Коста Ђукић Младеновац, Термоенергетика