Енциклопедија Српског народног позоришта
ПЕТРОВИЋ Милорад „Сељанчица“
ПЕТРОВИЋ Милорад „Сељанчица“ – писац и преводилац (Велика Иванча, Космај, 26. VII 1875 – Београд, 17. IV 1921).
Основну школу је завршио у родном селу, гимназију у Бгду, где је служио по кућама да би се издржавао. После завршене учитељске школе у Алексинцу (1899), од 1900. до 1910. је учитељевао у шумадијским селима: Велики Крчмар, Стојник, Црквине, Раниловић, Младеновац-село и Жарково код Бгда. Од 1910. до 1921. био је учитељ и управитељ основне школе на Чукарици са прекидима у ратним г.: 1912-1913. је учествовао у балканском рату и од 1914. у Првом светском рату; после битке на Сувобору у алексиначкој болници је 1915. прележао тифус и још ровитога здравља вратио се у Бгд, где је ускоро оболео од туберкулозе, од које је и умро. Сарађивао је у великом броју листова и часописа, кратко време био и власник и уредник сопственог листа „Српско ђаче“, а поезијом и краћом прозом заступљен је у многим зборницима, антологијама, календарима и алманасима. Надимак је добио по збирци песама Сељанчице; и иначе се у свим формама највише бавио сеоским темама, нарочито сеоском децом. За НП у Бгду написао је позоришне комаде: Младост, у три чина с певањем (са музиком Б. Јоксимовића), по Ђури Јакшићу драматизовао је Комадић швајцарског сира – обе изведене 1904. У београдском НП 1907. изведена му је Чучук Стана; либрето за једночину оперу Сиротан остао је у рукопису. У НСаду је изведен његов комад из народног живота с певањем Чучук Стана: у СНП 1910. и у НП 1927. са музиком Исидора Бајића и, са музиком Стевана Христића, у НПДб 1940. и у НПДбС 1941.
Извор : www.snp.org.rs - Српско народно позориште
Српско народно позориштe континуирано постоји и ради од 1861, 16. по старом, односно 28. јула по новом календару, у Новом Саду, у тадашњој Царевини Аустрији (од 1867. Аустроугарска монархија), на седници Српске читаонице, којом је председавао Светозар Милетић, основан театар који је имао постати национална установа чији је задатак да драмском књижевношћу и глумачком уметношћу чува и преноси српску реч и историју, буди националну свест и подиже културни ниво Срба.
