Живот и дело - Милорад М. Петровић Сељанчица (1875 - 1921)
Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богомдани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.
"Играле се делије" су прича (песма) за себе - Отргнути од заборава Милорада Петровића

ЈЕСЕН СТИЖЕ, ДУЊО МОЈА

Милорад М. Петровић Сељанчица – Стихови
Пева Милан Прунић
ТЕКСТ ПЕСМЕ: ЈЕСЕН СТИЖЕ, ДУЊО МОЈА

ЈЕСЕН СТИЖЕ, ДУЊО МОЈА
Јесен стиже, дуњо моја,
јесен рана.
Од јесени до јесени,
све се село већ ижени.
Душо моја, бежи мени!
Не варај јарана!

Сваке ноћи, дуњо моја,
сваког дана,
бројим сате, мислим на те,
душо моја, умрех за те!
Буди моја, благо мени!
Не варај јарана!

Младост прође, дуњо моја,
младост рана.
Ја те, душо, жељан оста',
чекања је било доста.
Бежи мени о јесени!
Не варај јарана!




Милорад М. Петровић Сељанчица (песме које певају о селу) нове и по духу и по изразу у том времену у којем је живео. Он проналази своје мотиве обичне и једноставне, свој тон и нарочито свој мелодиозан стих, ослањајући се на народну лирску поезију. Испевавши низ стихова о селу, испуњених час безазленим хумором, час тугом, чежњом и љубављу мома, јарана и дилбера, уз оптимистичко осећање за све што је у природи, Милорад М . Петровић бива запажен и постаје популаран.

 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )